Poslednjih par nedelja su „zagrmele“ glasine o kojima se „šuškalo“ duži vremenski period u krugovima ljudi koji se bave promenom zakonske regulative kanabisa. Od osnivanja prvih organizacija za legalizaciju medicinskog kanabisa tokom 2013. godine, preko javne podrške ministra Zlatibora Lončara tokom 2015. godine nije se puno odmaklo u zakonskim okvirima. Podrška medicinskih radnika svih zvanja i nivoa obrazovanja je najčešće bila nedvosmislena, naravno u personalnim razgovorima, ali ipak je mali broj medicinara bio spreman da pred kamerama govori o pitanju kanabisa. Jedno od logičnih opravdanja je bilo nepostojanje kliničkih istraživanja na teritoriji Srbije, tačnije: kanabis nije primenjivao u kliničkim istraživanjima u lečenju ljudi obolelih od kancera, multiplex skleroze, epilepsije i dr. čime je lekarima onemogućeno da ga preporučuju pacijentima u tretmanu pomenutih obolenja. Postavlja se pitanje zašto? Zašto je medicinska javnost „prepustila“ javnu podršku mrihuani dičnom nam ministru, zašto su tužioci podizali optužnice protiv ljudi koji su samo želeli da spasu svoje bližnje iako su se (tužioci) neformalno izjašnjavali protiv Krivičnog zakona i Zakona o PKS i zašto su sudije slale u zatvor osobe za koje se nedvosmisleno utvrdilo da su donosili ulje svojim suprugama, majkama i drugim najbližima? Uglavnom bi se moglo čuti da zakone treba menjati ali „nemojte mene uplitati u to…“
      Poslednji slučaj hapšenja u Staroj Pazovi na poljoprivrednom gazdinstvu „Jovanjica“ nameće izvesne spekulacije. Zanemarimo imena i krenimo od suštine. Marihuana, kanabis i/ili konoplja se mogu posmatrati iz dve pozicije: prvo iz pozicije novca i, drugo, iz pozicije zdravstvenih i ekonomskih benefita. Možda deluje da su pomenute pozicije slične ili iste, ali suštinu treba tražiti u razlici: ko treba da ima benefit od pomenute biljke? Kad je novac u pitanju stvar je prosta: benefit zaslužuju ulagači koji svoj novac ulažu u uzgoj i proizvodnju kanabisa kako bi stekli profit. „Interesdžije“ zanima isklučivo profit koji je enorman proizvodnjom ulja, 95.000 evra za litru ulja jeste izuzetno ozbljna cifra. Šta od toga imaju oboleli? Strah od hapšenja, bojazan u kvalitet ulja i dugove. Pozicija medicinskih i ekonomskih benefita je drugačija. U slučaju legalizacije marihuane najmanje u medicinske svrhe velika većina obolelih (i njihovih porodica) bi došla u situaciju da uzgoji potrebnu količinu za izlečenje od najšireg spektra najtežih i smrtonosnih obolenja bez straha od hapšenja i dugova, a uslužnim i ekonomskim uzgojem poljoprivreda bi procvetala. Razlika je u načinu raspodele profita. Demokratija i kapitalizam NISU SINONIMI!!! Kapitalizam teži monopolu čime se nikako ne može garantovati kvalitet proizvoda nego upravo suprotno. Gde je profit osnova nečijeg angažovanja kvalitet proizvoda će sigurno vremenom opadati kao I nadnice zaposlenih u proizvodnji I distribuciji.
Ukoliko na prethodni način posmatramo suštinu nameću se logična pitanja: zašto bi jedna neverovatno profitbilna delatnost postal legalna? Legalizacijom konoplje se sprečava monopol a profit iz ruku malog broja ljudi prelazi u džepove građana Srbije.
Nekoliko vinjeta je naročito interesentno u slučaju „Jovanjica“, barem kako se moglo zaključiti iz medijskih članaka. Prvo, situacija koja je prethodila hapšenju I bahatost osoba koje su preticale automobile sa pripadnicima UKP. Na sličnu vrstu bahatosti smo već navikli kod „kontroverznih“ biznismena bliskih vrhu vlasti. Drugo, da li je moguće da su količine uzgojenih cvetova indijske konoplje bile namenjene (kako se tvrdi u pojedinim izveštajima) Kosovu, Makedoniji i Sloveniji pored epidemije kancera u Srbiji poslednjih godina? Ukoliko vlast zaista stoji iza ove afere (pitanje da li ćemo to ikada nedvosmisleno saznati) zašto se tim količinama od 650 kilograma osušenog cvetai 65.000 sirovih biljaka nisu lečili naši ljudi? Treće, kako je moglo da dođe do zamene semena industrijske konoplje semenom indijske konoplje? U Srbiji su dozvoljene za sada samo tri sorte.
Politika kao i u kapitalizam teže monopolu, što nameće pitanje: da li je konoplja političko pitanje ili je to pitanje PRAVA u smislu Ustava i Zakona i PRAVA kao slobode građana i pojedinca? Tokom leta ove godine smo ukazali na moguću manipulaciju Zakonima RS u slučaju pokušaja stavljanja CBD-a na Listu PKS, čime bi i obična domaća konoplja bila stavljena van zakona osim za mali broj firmi. Slučaj „Jovanjice“ ponovo ukazuje na istu težnju ka monopolu.
Znači li to da su građani Republike Srbije samo potrošna roba čiji je smisao postojanja plaćanje poreza i doprinosa i glasanje na izborima? Sadašnja vlast bi mogla da uradi, kako bi se bar malo oprala sumnji, dve stvari. Prvo da iskoristi zaplenjeni kanabis kako bi jedan broj obolelih dobio terapiju uljem uz lekarski nadzor i uz kliničke studije u državnim medicinskim klinikama i zdravstvenim centrima. Lekari bi dobili edukaciju, ljudi bi preživeli, za početak dovoljno. Drugo, vlast bi mogla da legalizuje kanabis u svim postojećim varijacijama barem za medicinsku upotrebu i najširi spektar obolenja. Prema svemu što smo doživeli poslednjih godina, naročito oboleli i njihove porodice, jedini ispravan postupak bi bila puna legalizacija kanabisa i rehabilitacija osuđenika za krivična dela zbog neopravdane prohibicije biljke i njenih ekstrakata. Svi drugi postupci bi bili najobičnije šibicarenje životima ljudi ili zločin sa šmekom genocida. Politika ili PRAVO? Šta je bitnije???!!! interes ili ljudi. Mislite o tome…