Plastika od konoplje
Inovacije u tehnologiji proizvodnje plastika od konoplje doprinose da ona zauzima sve značajnije mesto na svetskom tržištu. Potencijal plastika od konoplje su prepoznale i neka od najvećih preduzeća (naročito proizvođači automobila) koji je sve češće ugrađuju u svoje proizvode. Postoje različite vrste plastike od konoplje i mi ćemo Vas ukratko provesti kroz načine pravljenja istih.
Celuloza od konoplje
Celuloza je najrasprotranjeniji organski polimer na Zemlji i osnovni je deo ćelijskog zida biljaka i mnogih vrsta algi. Iako se celuloza najčešće koristi za proizvodnju papira, takođe se koristi za pravljenje različitih plastika uključujući celuloid, celofan i veštačku svilu(rejon). U vreme kada je plastika prvi put proizvedena, sastojala se od organskih, ne-sintetičkih materijala i bila je tada osnova rastuće industrije plastike
Danas je obnovljeno interesovanje za bioplastiku zbog mnogobrojnih ekoloških prednosti a plastika od konoplje zauzima prvo mesto zbog svoje biorazgradivosti.
Celuloza je polisaharid dugog lanca sa hemijskom formulom(C6H10O5)n koji se sastoji od linearnog lanca na stotine do više hiljada povezanih glukoznih jedinica. Formira mikrofibrile (male vlaknaste niti) u ćelijskim zidovima biljaka i takođe usvaja nekoliko kristalinskih oblika, mada se u prirodnom obliku sastoji od delova kristalinskih oblika sa nekim amorfnim delovima.
Celofan, veštačka svila(rejon) i celuloid
Celofan i veštačka svila su oba klasifikovana kao regenerisana celulozna vlakna pošto su strukturno identični celulozi. Proizvode se slično: celuloza se rastvara u alkalnom rastvoru i istiskuje kroz prorez u kupku sumporne kiseline kako bi se dobio celofanski film ili kroz predilicu za dobijanje veštačke svile. Celuloid se stvara prvo proizvodnjom nitro-celuloze (celuloza nitrat) a zatim dodajući kamfor, naširoko korišćeni plastifikator, kako bi se dobila gusta, čvrsta termo-plastika koja se lako oblikuje kad se zagreje.
Konopljina celuloza se može ekstrahovati i koristiti za pravljenje celofana, veštačke svile, celuloida i niza srodnih plastičnih masa. Za konoplju je poznato da sadrži 65-70% celuloze i smatra se dobrim izvorom (drvo sadrži 40%, lan 65 – 75% a pamuk do 90%). Posebno treba naglasiti obećavajući podatak da zbog svoje relativno lake održivosti i blagotvornog ekološkog uticaja na životnu sredinu budućnost ove biljke je u usponu. Konoplja je jedna od najbrže rastućih biljaka i treba joj daleko manje pesticida, ako uopšte, nego lanu i pamuku iako zahteva dodatno đubrenje na nekim zemljištima i ima relativno visoku potrebu za vodom.
Drugi potencijalni proizvodi od konopljine celuloze
Celuloza može biti korišćena za pravljenje širokog spektra plastike i srodnih supstanci. Veliki deo razlike u fizičkim svojstvima može se pripisati dužini polimernih lanaca i stepenu kristalizacije. Celuloza se vadi iz konoplje i drugih useva na različite načine.
